МЕСЕЧИНА
Месечина се слива на срму пужева
у Пустој воденици
Воденичар разговара сам са собом
а онај који разговара сам са собом није сам
Нико га не види
Нико га не чује
Нико га не зна,
осим ретких помељара
Пење се уз лестве Месечине
Месечина се слива на његову брашњаву косу
Он и Месечина су једно
Бели Цигани ложе ватру
испред Пусте воденице
дрвећем које се осушило
пламен сувог дрвета
сукља право у небо
Од врелине
даира и Месечине
и од тужне песме белих Цигана
отварају се пупови врба
Сипи белина, као пљусак цветова дивљих трешања.
Сипи Месечина усред шуме заборављене од људи,
и то брашно нико не трпа у џакове, ни у вреће
јер од њега се прави и меси
хлеб
за оне што су узлетели на лествама анђела у еоне...
 |
| Белатукадруз: ГАСЕЋИ ВАТРУ. У сеоском дому Лукића (Снимак Бранке Веддер, фотографа из Шведске) |
МУКТАЏИЈЕ
Муктаџија до муктаџије!
Од дванаест до два
био је увод у сабор муктаџија.
Додељена је повеља
једном од чувених муктаџија
Од четири до осам
седница Дрштва муктаџија
узели су нам мукте
пола дана, пола живота
Мукте вино
мукте сок
мукте коњак
мукте сликање
мукте ручак
мукте вечера
мукте ухљебље
мукте путовање у свет
мукте одевање
мукте кућа
мукте брашно
мукте со
Ни богатији вилајет
не би могао
да навасује
оволико муктаџија!
(Среда,28. мај 1997.)
 |
| Исто, лето 2017. |
РАПСОДИЈА ЈЕДНЕ БЕСАНЕ НОЋИ
Ко превари ђавола да му узме црвену капицу,
тај постаје видовит, па му ни ђаво ништа не
може ...
Нисам тај!
Није ни воденичар Пусте воденице.
Али видим оно што обични људи не виде,
чујем како трава расте,
и понекад чујем у лишћу разговор духова.
Препознам жену која је вештица.
А једном сам ухватио црну мачку,
отишао го у глуво доба ноћи на раскршће,
наложио ватру и ћутке скувао живу мачку.
И дошао до кости магичне
коју носим уза се,
како бих могао да видим ствари
усред велике помрачине ...
 |
| ГРАОР, слика Бранке Веддер |
*
На шесту годишњицу
смрти ЈБТ (1986)
моја жена је нађена
у локви крви
иза зграде у којој
смо становали тада...
Пре тога су стизали
анонимни телеграми,
писма, телефонски
позиви,
које нисмо узимали
озбиљно
(последње три пошиљке беху
упућене
са исте поште на
Булевару револуције)
Истрага? Никада није
покренута.
А и да јесте, завршила
би у мраку,
у топлом црвљивом
прибежишту бубашваба.
Они који смишљају
савршене злочине
не излазе никада
на светлост,
чак ни ноћу, као
бубашвабе...
Монструми су синови Дракулини,
потомци вампира,
вампира је одувек
било
и њихових синова вампировића
Они немају костију,
пуни су крви и увек
црвени,
имају велике очи
и дуге нокте,
према опису у митолошком
речнику.
Обучени су у одела
у којима су укопани,
а огрнути белим покровима...
 |
| Белатукадруз , сунце кроз шешир |
*
Разговарао сам са бившим спортистом
и функционером , коме су оперисали срце
" У срце су ми уградили вене са једне моје
ноге", каже.
"Нису баш најбоље", рекоше ми.
"То може потрајати пет или петнаест година.
Ипак пет година јер моје су вене лоше".
Причали смо скоро два сата о јужној покрајини
у којој живи,
и која га подсећа на пакао, о судбини, о прошлости,
о животу и смрти.
"Ја сам песимиста", рече.
"Никада
нисам пушио, а ето, морао сам пожурити на операцију да предухитрим инфаркт...
Здравље је врло
важно, као и Истина..."
И скоро да ми је бацио у лице дневне новине
које су
ексклузивно објавиле непозната документа из
архива Коминтерне...
"Ево једне од
највећих тајни у историји овог века! Броз је
наредио бомбардовање
градова Србије и Црне Горе! НАЈВЕЋА
РАЗАРАЊА ГРАДОВА У ЊИХОВОЈ ИСТОРИЈИ
ИЗВЕДЕНА СУ ПОД ДИРИГЕНТСКОМ
ПАЛИЦОМ
МАРШАЛА НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ!..."
На седмој страници новина објављена је и фотографија:
језивог призора после бомбардовања Дринчићеве улице
на Ускрс 1944. године... А испод те фотографије била је објављена
једна друга, свежија, СНИМЉЕНА ЈУЧЕ: Посета бројне породице
КУЋИ ЦВЕЋА и делегација
разноразних "наследника Дела и Тековина..."
На Србију је 1944. године извршена инвазија
са неба и са
копна, како би разарањем била бачена на колена
и ослобођена од...
Па?
"Боље да сам умро на операцији, него што
сам то сазнао, јер
сам
читав живот провео у заблуди..."
И после мале паузе рече:" Само пре неколико
година, и ја сам
био у једној делегацији која је обилазила КУЋУ
ЦВЕЋА..."
Нису истину сакрили
само од вас,
покушавао сам да човеку
олакшам.
"Да ми је то
неко рекао, што су сада изнели из архива и
објавили, пре само
десет година, упуцао бих га на лицу места..."
 |
| БЕЛАТУКАДРУЗ, у сеоском дому Звишких Лукића |
*
Уместо на састанак са Будућношћу
одох на састанак са Харемом
Ханума ми је скувала кафу
И остао сам у том харему читаво поподне
читаву ноћ и следећи дан
Пио сам као Турчин шавоље кафе
и бакраче вина, и нисам могао да заборавим
онај недовршени разговор
Кафа има укус трулежи
као читав живот
Помислих туширајући се
Сетих се нечег од пре три деценије
и одмахнух руком, као да тиме могу одбацити
и тежину.
У сваком болу садржане су све дечије и остале
болести
Унутрашња громада масивнија је од литица клисуре
Удовци живе лоше,
њихова деца још тужније
Сумрак не може да упије
хаос и пустош и грехове
и изневерено поверење
Свака се школа плаћа!
Школа? Простран беше хол Основне школе
и сјајножут.
Видим врата учионице,
у којој сам научио прва слова и прве песме,
и прозоре оне учионице,
кроз које је допирала песма крајем маја:
Друже Тито, ми ти се кунемо...
Сетио сам се учитељице која нас је учила у
трећем и четвртом разреду,
златних оквира њених цвикера, и
пикника на ливадама покрај Пека.
И наставника који су нас
ломили као суве гранчице.ж
Патријархалаца, агрикола.
Послали су их да сузбију радозналост и инат.
Измилели су, као црвићи из сира.
 |
| Александар Лукић, млађи брат Белатукадуза |
*
На концерту ученика Музичке школе
у класи проф. Ане Мељник
слушао сам Вивалдија и Брамса
у извођењу Михајла Вучетића и Тимура Мељника,
размишљајући о сложености живота и проклетству
историје.
О женама.
О замршеним судбинама и страстима.
Идући путем наговештења,
стиже се у мрачну шуму чежњи.
Прићи ће обале једна другој,
као рибе у води
Музика је надирала као илузије
и сугестије девојака које су већ
мушкарца присвојиле у сновима...
Али, можда је боље све то потиснути,
заборавити, и удубити се у небески свод:
призивам из космоса сазвежђе што се повукло
у бескрај васионе,
док под мојим прозором
пролазе ли, пролазе
возови и вампири...
 |
| Под сводовима Велике магазе. Летњи ручак |
*
Ко то тамо пева?
- Нема пара. Нема плата. Ни пензије.
Народ
су, као магаре, натоварили
бременом претешким, они што ни пре
за његово добро нису марили.
Народ ко народ, туп,
нема куд.
Осим да ствара покладне
тензије.
Није ударен чарапом
по глави, луд,
онај што ово овде
види као феуд
робовласнички. Робовима
су давали
сплачине. Ови не
дају ни то.
Иако су се, ко нико
никад, опарили.
Овде из суве дреновине
цеде сок.
Нека се глупаци прехрањују
гљивама,
пужевима, пецањем... Оно што је
од народа остало
може стати
испод неколико већих
шљива.
Није овоме вилајету
историја,
а ни зла судбина,
богме, крива!
Овде ће свако да
отрпи срамоту
и чемер и да за лепу
лаж погине!
Пре него што се сети
да прст
стави на чело. Кад
је овамо Христ
дошао, негде на југу,
сељанка га је
препознала, и с мужем
на Крст
приковала. Овде је
све тешко
као олово, упрегнуто
у дизгине.
Овде се, на жалост,
радије гине
због лажи које би
другде биле смешне.
Вампира има више
него Истине.
А ако има неке истине,
онда су
оне горке, мрачне
и неутешне...
*
Овде је једино реална Пустош!
Овде одавно нема Бога.
Овде понекад проради Улично позориште
ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА
Невидљиви мештри
невидљивим концима
покрећу велике бројеве
И та позоришна представа лутака се одужила
Ко
воли ово позориште лутака,
лутке које говоре, лутке које кобајаги мисле
лутке које праве вицеве
лутке
које држе говоре?
….
 |
| У сеоском дому. Мишљеновац, Звижд (Браћа Лукић) |
= извор: Из необјављених рукописа српских песника
