60. САЈАМ КЊИГА (1)

60. САЈАМ КЊИГА

Разговори са Хелмутом Шмитом

„Клио” објавио и књигу Русмира Махмутћехајића, у којој аутор смело полемише са проценом дела Иве Андрића

 За предстојећи Сајам књига издавачка кућа „Клио” припремила је нове наслове, међу којима се издваја студија „Срби 1903–1914, Историја идеја” коју је приредио историчар Милош Ковић. У књизи су сакупљени прилози 22 стручњака из различитих области и обрађен период уочи Првог светског рата, који је донео препород у науци, уметности, политици, војној вештини. У књизи су дате и кључне политичке, научне и филозофске идеје, као и културни модели с почетка 20. века.

Ускоро ће бити објављена и књига „Пут у Сарајево” британског историчара Џона Рола (1938), коју је са енглеског превео Вељко Станић. Рол пише о личности Вилхема Другог, његовој улози у управљању царском Немачком у годинама пре Првог светског рата, а српског читаоца ће занимати однос Берлина према Краљевини Србији у светлу односа са Аустроугарском, Русијом и Османским царством.

Јелица Новаковић Лопушина и Белгијанац Свен Петерс аутори су књиге „Последице једног пуцња” у којој сумирају стогодишњицу Првог светског рата и његове последице у огледалу холандских и фламанских извора. Анализирају записе писаца, новинара, публициста, као и историчара Кристофера Кларка и Хида ван Хенгела, и подсећају на куриозитет да је Гаврило Принцип атентат извршио пуцајући из белгијског пиштоља...

Међу новим књигама је и „Андрићевство – против етике сећања” Русмира Махмутћехајића (1948, БиХ), у којој аутор смело полемише са проценом дела Иве Андрића и различитим идеолошким тумачењима његовог дела, подвргавајући анализи начин на који нобеловац приказује Босну у историјском контексту. Махмутћехајић је универзитетски професор и аутор је књига „Жива Босна: политички есеји и интервјуи”, „Сарајевски есеји: политика, идеологија, традиција”, „Тајна Хасанагинице”...

Након 50 година новинарске каријере Хари Штајнер (1930, Београд) написао је књигу „Огледање моћи – разговори са политичарима света”, у којој су сабрани интервјуи са Хелмутом Шмитом, Мазовјецким, Вилијемом Брантом, Хенријем Кисинџером, Симоном Визенталом...

Професор емеритус на Сорбони Жан-Пјер Саразак аутор је књиге „Поетика модерне драме”. Књигу је превела Мирјана Миочиновић. Саразак анализира Ибзенове, Чеховљеве, Стриндбергове комаде, дела Саре Кејн, Бернхарда, Пирандела, Бекета...

„Вечерњи звон – руске песме и игре”, приредила је музиколог Христина Медић. После Октобарске револуције бројни руски уметници емигрирали су у Краљевину СХС и донели своје народне и забавне песме које су у српској престоници постале популарне. Највећи број руских песама објавила је издавачка кућа Јована Фрајта 1935. године. „Клио” је објавио и роман „Уграђивање страха”. Аутор је Руи Зинк, професор књижевности у Лисабону. Уграђивање страха постаје патриотски циљ којим се постиже ућуткивање штампе, читалаца и глава које мисле. Књигу је превела Христина Васић Томше.

М. С. објављено: 13.10.2015. у Политици

  inShare 

• 
• 
• 

• пошаљите коментар
• коментари (0)

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ

• Русија почасни гост на Београдском сајму књига

• Протест издавача уочи Сајма књига

• Тони Парсонс: Београдски сајам треба да замени франкфуртски

• Пита са шљивама за Михајла Пупина

• Балада у прози Томаса Мана

Одломак из једног романа у стиховима: БЕЛО,ЦРНО,ЦРВЕНО / Бела Тукадруз

Глава 8

Реченица : Зашто се сусретати са људима

И обнављати старе везе? Поново ми се намеће

Затреперио је предео из детињства

Преливен уљем као грах. Осетио сам укус

једног ручка Усред стрњике под трешњом,

чије је увијено Румено лишће посуо неки сиви

јулски прах. Поглед с висине брегова у

даљину у долину

Спарно поље, титрава железничка пруга,

Титрава железничка станица.

Горуни начичкани скакавцима што се

надмећу И као да подстичу косце и мобу на

дуел...

Глава 9

Песник Бела Тукадруз овог лета (2015, Библиотека у Параћину)

Испречила се кућа блиске жене као непрелазна

река Положајем, балконом са расцветаним

мушкатлима И затвореним улазним вратима.

Дрвеће ме погледало с чуђењем као јуродивог

Који прича сам са собом кад се зауставих

пред балконом. Склонио сам се у хлад

дугих трепавица...

Јесте, ствари су се временом искомпликовале,

замрсиле, али треба их одмрсити

с а д а ! Привидан је - уверен сам - мир

околни Приврженост извесним стварима и

пределима Лучи равнодушност за све друго,

остало. Подрхтавају сенке на чаршавима

столним...

Глава 10

Јесам ли ли у стању да успоставим

Редослед? Да препознам? Да се не прекине

нит? Да сачувам бит?

Сто за којим смо ручали,

Плажа на којој смо се купали,

Постаја на којој си последњи пут

Узвикнула моје име, Лепотице.

Вожња шинобусом, тунели;

Па онда залазак, беле куће низ реку.

Мој поглед замишљени што те

Прогонио, можда? Вин.

Брегови, дрвеће, куће - што су

Запловили као сплавови

У вечерњу маглу и недођин...

Преминуо Арсен Дедић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Арсену Дедићу отказују органи!
• 
  Арсен Дедић у критичном стању

• Арсен Дедић у болници, лекари сумњају на сепсу
• Арсен Дедић оперисан, мораће поново да учи да хода
• Отворен Белдокс: Овације за Арсена

У Загребу је у 78. години умро Арсен Дедић, сазнају Новости.

Дедић је пре више од две недеље због сепсе хоспитализован у КБЦ-у Загреб, након што му је уграђена протеза кука у Крапинским Топлицама.

Међутим, у последња два дана стање му се нагло погоршало, отказали су му и бубрези и вечерас је изгубио је битку с болешћу.

Арсен Дедић је био свестрани уметник, композитор, флаутиста, диригент, аранжер, музички продуцент и песник.

Прочитајте последњи интервју за "Новости":
Арсен Дедић: Знам ћирилицу, а говорим и руски

Био је један од најомиљенијих музичара и извођача на тлу бивше Југославије. Један је од утемељитеља жанра шансоне на нашим просторима, препознатљивог вокалног и довитљивог песничког стила.

Писао је и музику за позоришне представе, те за филмове и телевизијске серије, од којих су најпознатије Просјаци и синови, Глембајеви и У регистратури.

Рођен је у Шибенику 1938. од оца српског и мајке хрватског порекла. Одрастао је поред мора, учио да свира флауту, похађао шибенску гимназију. Током гимназијских дана, основао је чак и клапу.

Детињство у Шибенику, медитерански менталитет и атмосфера у великој мери су утицали на његов уметнички стил. У каснијим годинама је истицао да једним од својих највећих успеха сматра везу са својом животном партнерком Габи Новак, са којом се венчао 1970.

Са великим бројем награда и признања, са обимним уметничким опусом од преко 30 албума, Арсен је и последњих година, нарушеног здравља, неуморно радио. Остаће упамћен као романтик, шансоњер Балкана сасвим посебног стила високе уметничке вредности.

Преминуо Арсен Дедић | Сцена | Novosti.rs

Важност књижевности у данашњем времену. - Ако изгубимо култ читања књига, довешћемо у питање слободу изражавања и критичку мисао. Добићемо орвеловски свет, у коме људима-роботима управљају неке невидљиве силе

Марио Варгас Љоса         НОБЕЛОВАЦ Марио Варгас Љоса открио је шпанским медијима наслов свог следећег романа - "Трг Пет углова". По његовим речима, прва верзија рукописа је при крају, али још није познат датум објављивања.

- За разлику од осталих дела, где сам прво имао наслов па онда писао остало, у новом роману наслов сам осмислио тек пред крај писања - казао је славни писац који ће 18. јуна посетити Београд и бити гост манифестације "Ноћ књиге". - Назив дела које пишем ми је важан, јер представља неку врсту синтезе, "капе" под чијим окриљем настају приче.

У новом роману, Љоса се враћа на добро познати терен - у родну Лиму. "Трг Пет углова" је назив некада елитног дела перуанске престонице, а данас запуштеног краја, у коме "живе" нови Љосини јунаци.

Гостујући на Међународном форуму у Мадриду, славни писац још једном је подсетио на важност књижевности у данашњем времену.

- Ако изгубимо култ читања књига, довешћемо у питање слободу изражавања и критичку мисао. Добићемо орвеловски свет, у коме људима-роботима управљају неке невидљиве силе.

Аутор култних романа "Град и пси", "Панталеон и просветитељке", "Авантуре неваљале девојчице", упозорио је да највећа опасност за младе вреба са телевизија и модерних справа, попут таблета.

- Ако једно друштво велика књижевна дела замењује телевизијским серијама, онда смо у опасности да изгубимо оно највредније, слободу да мислимо - упозорава Љоса.

Љоса: Повратак књижевника у родну Лиму | Култура | Novosti.rs

"Под крилом анђела историје"

На 56. бијеналу у Венецији националним селекцијама представиће се 89 земаља. За Златног лава на централној изложби надмеће се 136 уметника из 53 државе

СТО двадесети рођендан Бијенала у Венецији, које се свечано отвара 9. маја, протећи ће у знаку метафоре "под крилом анђела историје". Наиме, кустос најзначајније и највеће ликовне смотре на свету, нигеријски историчар уметности и песник Оквуи Енвезор је за мото манифестације узео део из "Теза о филозофији историје" Волтера Бењамина, у коме немачки мислилац анализира слику "Angelus Novus" Пола Клеа.

Описујући Клеовог анђела Бењамин примећује да су његове очи загледане, уста отворена, а крила раширена:

"Тако се слика анђео историје. Његово лице окренуто је према прошлости, где видимо читав ланац догађања. Он види сваку катастрофу која наставља да слаже олупину на олупину и ставља их пред његове ноге. Анђео би желео да устане, да пробуди мртве, да направи цело од оног што је смрскано, али олуја дува из раја и у крила му убацује толико насиља, да он не може да их затвори. Олуја га неодољиво окреће будућности којој је окренуо леђа, док гомила рушевина пред њим расте до неба. Та олуја је оно што ми зовемо напредак."

Пред 136 учесника централне изложбе, из 53 земље, од којих 89 први пут излаже на Бијеналу, Енвезор је управо поставио задатак да сагледају "Све будућности света" из перспективе историје. За Златног лава, који ће бити додељен на свечаном отварању, надметаће се и неки од уметника висококотираних на светској сцени: Кристијан Болтански (Париз), Џереми Делер (Лондон), Роса Барба (Берлин), Александер Клуге (Минхен), Стив Меквин (Амстердам)...

У националним павиљонима, у Ђардинима и Арсеналу, истовремено ће се својим селекцијама представити 89 земаља. Први пут учествују на Бијеналу Гренада, Маурицијус, Монголија, Мозамбик и Сејшели, а после дужег одсуства, представиће се и Еквадор, Филипини и Гватемала. Отварање нашег павиљона заказано је за 6. мај, када ће светску премијеру имати рад Ивана Грубанова "Уједињене мртве нације".

Међу земљама чији павиљони традиционално привлаче пажњу су Француска, коју ће представљати Клест Бурсије - Мужено, познат и као музичар; Немачка, са изложбом "Фабрик" групе аутора; Британија, у чијем павиљону излаже европска звезда Сара Лукас. У америчком павиљону представиће се Џоан Џонас, а боје Русије брани Ирина Нахова, добитница награде "Кандински" 2013.

Уз централну изложбу и поставке у националним павиљонима, Бијенале ове године припрема чак 44 пратећа програма. Реч је о својеврсним перформансима из свих области уметности: литературе, театра, плеса, филма, медија, музике, говорних и поетских рецитала...

"НОРМА"

Сарадња Бијенала са "Театром ла Фениће", започета заједничком продукцијом "Мадам Батерфлај" 2013, ове године наставља се премијером Белинијеве "Норме", 20. маја. Сцену и костиме за ову продукцију је на препоруку кустоса Бијенала, урадила америчка уметница Кара Волкер.

МАРКСОВ "КАПИТАЛ"

Један од програма на Бијеналу биће и јавно читање "Капитала" Карла Маркса, које би свакодневно, у Централном павиљону, требало да траје седам месеци. Њега ће пратити рецитали радничких песама, дискусије, филмске пројекције и разни други садржаји посвећени различитим тумачењима овог Марксовог дела.

Венеција: Рушевине напретка | Култура | Novosti.rs

Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш...

 

„Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш. То је порука наших великих предака са Косова, са Колубаре и Сувобора, са Кајмакчалана и Солуна. Тада Срби нису слабили своје јаке људе јер се зна да слабљењем јаких појединаца слабиш своју нацију пред непријатељем”, рекао је Николић.

ЛАЗАРЕВАЦ – У оквиру спомен храма Светог Димитрија у Лазаревцу уз војне и државне почасти обележена је стогодишњица Колубарске битке, најзначајније битке између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату.
„Србија ће оздравити а не би се ни разболела да је увек знала ко јој је мачем, огњем и животом сачувао земљу”, поручио је председник Србије Томислав Николић.
Он је у обраћању навео да је немогуће говорити о првој години рата који је пре једног века захватио читав свет а да се не спомену две победе српске војске коју су пресудно допринеле јачању а потом и коначној победи савезника.
Колубарска битка је, према Николићевем речима, била сензација и за освајаче и за савезнике, можда и за Србе, истакавши да се проучава на безмало свим војним академијама света као пример војне вештине, генералске одважности, тактике и стратегије.
„Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш. То је порука наших великих предака са Косова, са Колубаре и Сувобора, са Кајмакчалана и Солуна. Тада Срби нису слабили своје јаке људе јер се зна да слабљењем јаких појединаца слабиш своју нацију пред непријатељем”, рекао је Николић.
Он је упоредио битку на Колубари са библијском борбом Давида и Голијата речима да је мала Србија, велика у својој неподељености, у свом јединству, непосредно ратовала са једном огромном империјом, а посредно са четири империје и поново победила.
Николић је рекао и да је свако војничко искуство и знање тада говорило да је српска војска Велики рат дочекала преморена од Балканских ратова, десеткована и промрзла, гладна и босонга, са пушкама али без муниције.
„Колубарска битка је највећа перјаница у славној и победничкој ратној епопеји Србије, не само у Великом рату. Добијена је колико вештином војсковођа толико и преданошћу сваког војника.Током битке показало се јунаштво, после битке редак пример чојства. Видело се и ту ко је од чега саздан и какав траг оставља за собом у вечности”, рекао је Николић.
Како је рекао председник, нема друштва у коме формално образовање може да затре или макар потамни сјај славе предака и додао да нико не може да нам одузме приче дедова, њихова сећања која су преношена као највеће породично благо...
Николић је навео да се данас срећом воде другачије битке које од нас траже другу врсту мудрости и тактике.
Он је поручио да ћемо победити поштујући породични завет да увек и свуда и у свакој прилици дамо све од себе, покажемо своје наслеђене врлине, љубав према отаџбини „јер немамо право да изневеримо своје јуначке претке”.
„Да живимо тако да би нас препознали као своје потомке да неким чудим могу да сиђу међу нас. Да се непрекидно и као држава и као народ сећамо најбољих који су ходали овом земљом, оних који су изгинули да бисмо ми овде стајали као слободни људи... Да нам буде најважније да сваки наш човек живи у слободи”, рекао је он.
Николић је рекао да држава до данас има имена и презимена тек 50.000 страдалих у Великом рату.
„Осталих милион и 100 хиљада нису на истом списку нити знамо где су све уписана, ако су игде уписана. Не знамо где је родни праг са којег су пошли у војевање...а прошло је 100 година”, упозорио је председник.
Председник је своје обраћање завршио речима „Живела Србија”.
Венце и цвеће положили су поред председника Србије и министри Александар Вулин и Братислав Гашић, начелник генерелштаба ВС Љубиша Диковић, потомци војводе Живојина Мишића, представници дипломатског кора, удружења бораца која негују традицију ослободилачких ратова Србије...

Танјуг

објављено: у Политици: 14/12/2014

Појачане мере безбедности у Дамаску, одбијен напад на Манастир Херувима

ДАМАСК – Сиријске власти су у Дамаску увеле појачане мере безбедности уочи међународне мировне конференције Женева-2.





На улазима у главни град су додатно учвршћене све контролне тачке
које држе војска и полиција, појачано је обезбеђење свих државних
установа и главних саобраћајница.


У самом Дамаску, иначе, нема борби, али се воде у његовој околини.


Владине снаге су нанеле озбиљне губитке побуњеницима и страним
најамницима у индустријској зони Адра и градићима око престонице –
Милхи, Источној Гути, Ербину, Хумурији. Харасти, Дараји и Ајн-Терму.


Узнемирујуће вести стижу, међутим, из древог хришћанског средишта Сејднаја где су побуњеници напали чувени Манастир Херувима.


Владине снаге су први напад успешно одбиле, убивши десетак
милитаната, али је сиријски војни врх ипак морао да у Сејднају пошаље
појачања.


Побуњеници који су дошли из Либана – покушали су неколико напада на град Ел-Кусајр.


Сиријска армија изводи офанзивне операције и у Алепу и на истоку земље – око градова Дејр-ез-Зор и Мајадин.


Асадова авијација успешно је бомбардовала позиције групације
„Исламски Емират Ирака и Леванта” у околини града Рака. Државна агенција
САНА тврди да је том пиликом убила више од 50 терориста.


Извор: Факти

Појачане мере безбедности у Дамаску, одбијен напад на Манастир Херувима - Правда

Одломак из првог романа, "Дневника за Сенковића," Беле Тукадруза

Трешње у Лакомици. 14. јун 2013. Снимак Ив. Лук.

....ОБЛАЦИ, гле, машу издалека складно, облаци кудравоцрни,

лила, румени - у боји. Јужни ветар запљусну ненадано мирисом

обалу реке којом идем. Земљастим успоном Јелењске стене, козе

брстећ се пењу. Маглено подне дише лено ко успавано дете. Звонко и

болно у даљини, као вече нујна, васкрсава заборављена мелодија стара,

весела разигрна, као бурјан бујан. Слушам мелодију, чији су звуци

разумљиви подједнако небу и земљи, људима , змијама, и птицама, од

које расту биљке, мелодију која се просула у гомили људских речи,

проклетих, неразумљивих и мртвих, као кофа пуна обојене воде у којој

су молери испрали своје четке. Препознајем: то је једна источњачка

мелодија, коју сам, можда, чуо два пута у животу преко радија.

Пригушен звук ове егзотичне мелодије чудно и лепо одјекује у мени,

као поглед са Кеопсове пирамиде, као тугованка фелаха усред палми,

завејаних: не пустињским песком, већ светлошћу тропског поподнева.

Идем према малим белим кућицама врх шумарица под небом.

Промиче почетак испреплетног јуна. Пластови, пластови, пластови по

обронцима, бршљан око пластова као змија око камена...

Жито. 14. јун 2013. Фотодокументација "Заветина"

РАХЕЛА се са летовања вратила са јаком потребом да ме

види. Зашто? Да ли можда са жељом да ми се последњи пут, преда

сва? Или једноставно ништа није одлучила у Дубровнику већ јој је

после неколико дана проведених уз Норберта све постало досадно, и

осетила је неодољиву чежњу за мном? Не знам. Поподне смо провели

покрај Пека. А када кренусмо у љубичасти сутон у варош, Рахела се

ослањала на мене нежно у ходу. Грлила ме је испод топола јабланова

код Мишићке воденице с неком неочекиваном дарежљивошћу, коју

нисам заслужио. Ја сам улазио у варош: не сам, него са лепом Рахелом

обавивши јој десну руку око струка. Кровови, свици, улице, дворишта,

прозори, балкони - све нас је пратило са нескривеном завишћу. Мирис

шебоја и Рахелиног тела ширио се кроз јулску ноћ. Јулска месечина

пљуштала је на зелене брегове, јулска месечина обливала је зелене

обронке на Пеку, ђермове, воћњаке, јазове пенушаве.

Ишли смо као у сну, кроз сокаке. Са Ћеране се пружао

незабораван поглед на долину, ноћну панораму вароши. Печанац са

својим виноградима и багремима белео се, као свеже окречена стабла

воћњака. Увукли смо се под тетка Наталијину шупу и попели на кола

пуна сена. Ја никад нећу заборавити како је мирис перунике, као

морски ветар вршљао по свему, до оне ноћи када су Рахела и онај син

адвоката Радивојевића ишчезли из месног биоскопа у непознатом

правцу, до наших најстраснијих стискања, и било је страшно што после

тог мириса перунике ништа није остајало. Најстрашније у доживљају

било је то што је све време ваљало напрезати се, као на броду,

напрезати мишиће, да се не би пало, преврнуло. Требало је напрезати

вољу како се не би мислило на то: како ме је ухватила и стезала ми руке

када сам почео да раскопчавам њену кошуљу, меку и ружичасту као

зумбули. Наљутио сам се. Видим како силазимо поново низ Ћерану,

пратим Рахелу до њене мансарде. Чини ми се да сам напокон скупио

довољно снаге да престанем да виђам Рахелу. Не, не ради се о дилеми

НОРБЕРТ - ИЛИ ЈА из које на други начин не могу да се извучем:

јер, до ђавола са девојком која је у стању да са момком ноћу лежи на

колима пуним сена и ништа не пружи! Одлучио сам да обрежем дивљу

лозу у сопственом животу, да то урадим зато што је била зарасла

у властите мртве заметке. Била је то борба са лешевима. Када сам

упркос свему одмрсио и ослободио лешеве, испоставило се да живи

замеци немају за шта да се држе. Неупотребљиве успомене су

придржавале живот, везивале га, живот је живео грчевито се

држећи за њих...

КАСНИЈЕ, кад сам се преселио у Земун, (крајем августа),

често сам мислио на онај Рахелин повратак са летовања и на оно што

се надовезивало на њега. Ствар је била, осећао сам, веома деликатна.

Оно што је било присутно ссве време мог познанства са Рахелом, па и

под тетка Наталијином шупом на колима сена оне ноћи, јесте чињеница:

да смо Рахела и ја, баш зато што смо били далеко једно од другог,

често мислили једно на друго. То интересовање нас је у исто време и

приближавало и одбијало. Одбијало нас је у току сусрета. Како да

објасним иначе Рахелино чудно понашање на оним колима сена? Били

смо сувише плашљиви и снебљиви, па смо били више удаљени него онда

када је Рахела била на летовању у Дубровнику, а ја у Кучеву. Дакле,

била нам је поново потребна РАЗДВОЈЕНОСТ, да заборавимо оно

што је било непријатно у међусобној снебљивости, наш сусрет након

Рахелиног повратка са летовања добијао је пуно значење тек у нашим

сањаријама тачно тамо, на месту где смо се зауставили. Између Рахеле

и мене склопљен је прећутан споразум, волели смо једно друго а да то

нисмо знали, на најневинији начин на свету.

   Извор: Мирослав Лукић: Доктор Смрт, I-II, Beograd, Заветине, 2006. CD „Вечити чудесни коренови“, књ. 1. стр. 13-14

Омот ЦД "Вечити чудесни коренови", Сабраних дела 

    Видети више:  Како да поручите ДЕЛА?