Изводи из бележница и дневника, 1 / Бела Тукадруз

М. Лукић, са рипидом, Колиба у Брестинама,
 крај Дрине, Мачва, Бадовинци. Седамдесетих мин. века

Сада, када сам пошао том стазом, намера ми је да кренем оданде, где сам добио прву своју бележницу (од девојке која је писала песме потајно и можда била заљубљена у мене, у најпогрешнијега). Тада сам носио препознатљив бели џемпер и маску неке туге, можда туге младића заљубљеног у нешто неодређено и далеко, а понајвише у будућност, можда баш ову која ми се приближава тек после четрдесет и више година...Појма немам шта је било са том девојком, али бележницу сам сачувао, испунио, и она је прва у низу, који је подугачак. Хтео бих да кренем оданде, и знам, мораћу да се сетим толиких ствари које сам заборавио, да бих стигао довде. То је нека врста робије на коју се унапред пристаје, зар не? Јер ако и када будем стигао дотле, то довде више неће бити довде, него пребачај...зар не?

Изводи из бележница и дневника, 1

Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/

Песничке новине, бр. 4, пролеће 2009.

Под геслом "Поезије за свакога" уредник Мраовић је донео избор из поезије Виктора Игоа, Јована Дучића, Бранислава Петровића, Мирослава Лукића (тј. циганске песме Мирка Лукића из ране младости!), Коље Мићевића, Крстивоја Илића, и других, мање познатих песника, скрајнутих стицајем разноразних околности на маргину... Новине доносе и афоризме А. Чотрића, Милована Витезовића, преводе са талијанског и француског и друго обиље прилога, пре свега документ и извештај о трансформацији Културно просветне заједнице Београда... Новине се у Београду могу купити само у Деретиној књижари у Кнез Михаиловој...

UMETNOST, ŽIVOT, PLJUSKOVI ...Večiti čudesni korenovi / Miroslav Lukić

UMETNOST, ŽIVOT, PLJUSKOVI
ili
Uvod u moje Sabrane radove
”Večiti čudesni korenovi”

Izneo sam žestoke optužbe na račun oficijelne srpske književne kritike tokom 20. veka, u jednom od svojih eseja, i još uvek nisam čuo protivargumente. Ponavljam: i u najnepoznatijem kritičaru toga perioda, u malom, sadržana je tipska crta takve vrste kritike, koja u stvari, skreće pažnju sa Dela na pesnika, čak i kad je sasvim uverena da to ne čini.
Na šta liči, kroz čitav 20. ili Nametni vek, oficijelna srpska književna kritika: na jedan stari ribnjak, u kome su odavno uginule ribe, šarani i štuke, mrene i klenovi, i u koji povremeno skoči žaba - pa se začuje pljus?
Kritika bi trebalo da bude nešto drugo, a ne cirkus, u kome ovde igraju i naizgled ambiciozni i ozbiljni. Igru klovnova.