петак, 16. јун 2017.

НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ I / Белатукадруз

СВИТАЊЕ

Вежбај мнемотехнику. Помоћи ће ти понекад у памћењу да си жив. (Станислав Јежи  Лец: Неочешљане мисли… – Подвучено 19. 04. 2012)

Вежбам мнемотехнику посматрајући тај пут, којим треба да крену сви прљави људи да се окупају у вировима дубоким.
Шта бих да поручим нашим професорима и критичарима, наметачима разних праваца, модерних секти, “последњих крикова” у књижевности?
Нека поново читају Леца: После сваког “последњег крика” књижевности, обично очекујем њен последи дах.
Кад мислим о духу савремене књижевности, не видим ништа до сумрак, мрак, и не чујем ништа друго до дахтање, последње дахове…


ПАЛЕЋИ ЈЕДНУ БЕЛЕЖНИЦУ ИЗ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ  ВЕКА

… Привлаче ме одблесци, као и цветови белих барских локвања.Обична камара сламе изазива у мени читав низ асоцијација, које потискујем као и извесне слике: плот од прошја, трула зђубросана слама, лемезје, и доживљаје из којих вире...провалије...Месим топло унутрашње тесто; играм се отежао од искуства, уместо да испечем то што месим и што сам замесио...

Ројио се очај. Изнад главе је висила кристална секира тишине.То, што су ми предвиђали извесни пророци, није се остваривало. Никако да се оствари.

Самоћа је постала мој друг.
Сивоплава брда. Сасушена трава.
Ветар и борови, фијук и круг.
И схваћен напор упорног мрава.

Принудили су ме да напустим драго место. Фино!
Туга се пуши као пикавац одбачен.
Сит сам овог друштва, али му се враћам
иако сам, свакодневно, тлачен.

Колико је сати? Време непрестано цури.
Јата прошлости као врапци слећу,
Неизрециве чежње, планине, висови сури,
на белину папира на коленима, на коме пишем.

Живица захуји кад помислим:
Не смем, не смем да уздишем!

*
Као и гвожђе, као неко патњама прекаљен.
Језик ми је сув, чиме да овлажим усне?
Поље се суши као нежно месо шљива.
Чекам да се мисао у мени згусне.

Чачкам травом нос, ох, како кијам.
Канте за смеће, у које епоха баца
бисере, јаспис, и милион пољубаца.
Сувише дуго се, ко душе премнинулих, увијам
око паклених кругова и живих мртваца!

Дижем се и јурим - не у паркове, у шуме:
дрвеће је високо мени лек!
Замагљени хоризонт се с небом смешао.
Баш ме брига да ли ће ико икада да разуме!
Помислих кад сам из спаваоне
у шуму прешао...


                 = извор : из необјављених рукописа српских песника

Нема коментара:

Расветљавање стваралаштва Беле Тукадруза

Расветљавање стваралаштва Бела ТУКАДРУЗА (алиас М. Лукића)

Стални књижевни конкурс ЗАВЕТИНА

"Заветине" расписују стални књижевни конкурс, почев од јануара 2007. године, за књижевне радове који ће расветљавати из свог угла стваралаштво Бела ТУКАДРУЗА:критички, аргументовано.

Радови не могу бити дужи од 2 шт. табака, односно до 32 стр. откуцане на папиру формата А4 уобичајеним новинарским проредом.

(У случају да добијемо радове дуже од 2 шт. табака, размотрићемо могућност да их публикујемо као посебна дигитална издања)

Радови ће бити објављени, уз дозволу аутора, на Веб сајту "Архив БЕЛАТУКАДРУЗ", онако како буду пристизали. Сврстани по областима:радови који тумаче поезију, прозу, есеј, публицистику... и тд. Уредник овог зборника др Димитрије Лукић.

Молимо ауторе, који су у прилици, да своје радове доставе у електронском облику ( укуцавши их српском ћирилицом или латиницом у Wordu), да то учине на Е-маил адресу miroslav7275@gmail.com

За све остале информације тел. +38165 3006950

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"