У почетку су биле буве и светлост / БелаТукадруз

Branka Vedder 

8

Усамљен копам тај Трећи трап

други играју друге игре

Једни играју ујдурме

други купују време

Ево шта сам ископао :

Ишчезле јазове,

ћерамиду, бурјан густи.

9

Црне као буве!

Буве су скочиле у тањир!

Црне и крупне, псеће!

Електричар нам је

довео у Стару Кућу

Николу Теслу -

инсталирали су струју

и засијала је прва сијалица.

И мајка је изнела на лопару

врућ качамак

и стари овчији сир...

Док смо јели

однекуд су искочиле буве,

буве! Праве буве!

Не , нисам појео те буве,

а нисам их ни убио,

а не бих могао рећи

да ли су их видели

мој отац, електричар

и Никола Тесла...

Били су заузети разговором

и слушањем првог Радија,

треперењем зеленог магичног окца,

пљускањем радио - таласа

и песме Марина, Марина...

Забио сам нос у столњак

(из Будимпеште),

у свој тањир

и сир...

*

Где су нестале те буве,

где су одскочиле?

Све што човека изнутра сатире, као стид,

што руши његов мир,

налик је на те буве!

Мора да су са белог тањира

скочиле право у Вечност,

јер се опет однекуд враћају

као мрачна и никад неизречена срамота.

Никада их нећу заборавити!

И никада им нећу опростити

што су ме завезале и спречиле

да питам Николу Теслу

о трговцима светлости,

о светлости самој која је засијала...

*

Нема више ни те куће,

ни конзоле на крову,

ни оних тањира,

ни оног лопара,

ни столњака из Будимпеште,

ни електричара -

оног што је научио занат

на омладинској акцији,

ни оних трешања и вишања

под прозором

ни крушке караманке

испод које је пузала

помрчина и понеки вампир...

10

У почетку су биле буве и светлост

Најбоље песме једва да дотичу проблем

о којем је реч. У почетку беше клица

музике наполитанске, тријумфа и краја,

и на све се надовезао роман погрешног откључавања,

који својом сложеношћу превазилази

све оно што је о томе већ написано

Нико ми не може опростити, па ни Бог

прилику коју пропустих врло рано

Рањени понос завезује у мртви чвор

Љубав никада не долази,

ако већ једном није дошла!

Не може се зауставити судбина

најбољим намерама, нити самилошћу...

Боље је ходати ивицом провалије

по резу оштре сабље.

Толико сам пута легао са најдубљим слутњама

и бојазни су се лепиле о моју душу као муве на мед...

______________

Banka Vedder, isto

      = извор: Из необјављеног рукописа БелаТукадруза....