subota, 06. maj 2017, 13:05
Violina nije instrument kao svaki drugi i violinisti nisu muzičari kao drugi. Nek to o sebi kažu, ako uzmognu, i svi drugi instrumenti, i svi drugi muzičari, i opet će svi biti u pravu. Ili neće, sve dok ne zagudi violina. Najbliža je ljudskom glasu. Jecava, drhtava, zaplakana, osetljiva i na strunama i na gudalu. Posebna je i u reči, jer svi se drugi instrumenti prave, a samo se violina gradi i jedino njeni tvorci bivaju graditelji.
Violinske su priče u muzici mnoge, a naše u „Gostima iz prošlosti“ počinjemo Betovenovim koncertom za violinu i orkestar u D-duru, koji je prvi put izveden 23. decembra 1806. godine u Beču. Na premijeri violina je bila u rukama Franca Klementa, tada vodećeg austrijskog violiniste, kompozitora i dirigenta, i Betovenovog prijatelja, koji je bio poznat po neverovatnom pamćenju i sposobnosti da dela skoro besprekorno izvodi posle samo ovlašnog čitanja partitura, ali i po za ono vreme neobičnim, više šoumenskim nastupima, koji su podrazumevali sviranje sonata na jednoj žici sa violinom okrenutom naopako….. Da bi virtuozno svirao violinu, dušu je ponudio đavolu. Đavo ju je uzeo i sakrio u violinu, a Nikolo Paganini je tako čudesno svirao jer je iznova pokušavao da se dokopa svoje duše. Publika je bila opčinjena.Na svakom njegovom koncertu podilazila ih je jeza, muzika njegove violine ih je milovala, grabila, snažila, grdila... Paganini je mogao da odsvira šta god je hteo i sve što niko pre njega nije mogao…. Kad se đavo umeša u život, nastane haos, ali kad đavo umeša prste u umetnost, nastaju remek-dela. Nekad i u snu, pa se po sećanju izvode na javi. Kao na primer, Tartinijeva "Đavolja sonata". "Jedne noći 1713. godine usnih ovakav san: da sam sklopio ugovor s đavolom, pa mi se potom đavo našao na svakoj usluzi”, rekao je italijanski kompozitor i violinista Đuzepe Tartini astronomu Delalandi…. Jedan od najvećih violinista svoga doba i vremena koje sledi i jedan od najizvođenijih violinskih koncerata svih vremena na jednom od najprodavanijih nosača zvuka u istoriji muzike - Antonio Vivaldi i „Četiri godišnja doba“. Za svako godišnje doba po sonet, katreni i tercine za svaki stav. Pretpostavlja se da su i oni Vivaldijevi. Stihovi i note za četiri čuvena violinska koncerta svetu su predstavljeni 1725. godine, kao deo ciklusa od još osam dela, a njihov uspeh bio je munjevit i ogroman... „Nemačka je svetu dala četiri velika violinska koncerta. Najveći i najbeskompromisniji je Betovenov, Bramsov se takmiči s njim po ozbiljnosti; najbogatiji i najzavodljiviji je Bruhov, ali onaj sa najvećim sjajem, kao dragulj iz samog srca jeste Mendelsonov,” rekao je 1906. godine, na proslavi svog 75. rođendana jedan od najvećih violinskih virtuoza 19. veka, mađarski umetnik Jozef Joakim…- Autor i urednik emisije – Mirjana Blažić
Violina nije instrument kao svaki drugi i violinisti nisu muzičari kao drugi. Nek to o sebi kažu, ako uzmognu, i svi drugi instrumenti, i svi drugi muzičari, i opet će svi biti u pravu. Ili neće, sve dok ne zagudi violina. Najbliža je ljudskom glasu. Jecava, drhtava, zaplakana, osetljiva i na strunama i na gudalu. Posebna je i u reči, jer svi se drugi instrumenti prave, a samo se violina gradi i jedino njeni tvorci bivaju graditelji.
Violinske su priče u muzici mnoge, a naše u „Gostima iz prošlosti“ počinjemo Betovenovim koncertom za violinu i orkestar u D-duru, koji je prvi put izveden 23. decembra 1806. godine u Beču. Na premijeri violina je bila u rukama Franca Klementa, tada vodećeg austrijskog violiniste, kompozitora i dirigenta, i Betovenovog prijatelja, koji je bio poznat po neverovatnom pamćenju i sposobnosti da dela skoro besprekorno izvodi posle samo ovlašnog čitanja partitura, ali i po za ono vreme neobičnim, više šoumenskim nastupima, koji su podrazumevali sviranje sonata na jednoj žici sa violinom okrenutom naopako….. Da bi virtuozno svirao violinu, dušu je ponudio đavolu. Đavo ju je uzeo i sakrio u violinu, a Nikolo Paganini je tako čudesno svirao jer je iznova pokušavao da se dokopa svoje duše. Publika je bila opčinjena.Na svakom njegovom koncertu podilazila ih je jeza, muzika njegove violine ih je milovala, grabila, snažila, grdila... Paganini je mogao da odsvira šta god je hteo i sve što niko pre njega nije mogao…. Kad se đavo umeša u život, nastane haos, ali kad đavo umeša prste u umetnost, nastaju remek-dela. Nekad i u snu, pa se po sećanju izvode na javi. Kao na primer, Tartinijeva "Đavolja sonata". "Jedne noći 1713. godine usnih ovakav san: da sam sklopio ugovor s đavolom, pa mi se potom đavo našao na svakoj usluzi”, rekao je italijanski kompozitor i violinista Đuzepe Tartini astronomu Delalandi…. Jedan od najvećih violinista svoga doba i vremena koje sledi i jedan od najizvođenijih violinskih koncerata svih vremena na jednom od najprodavanijih nosača zvuka u istoriji muzike - Antonio Vivaldi i „Četiri godišnja doba“. Za svako godišnje doba po sonet, katreni i tercine za svaki stav. Pretpostavlja se da su i oni Vivaldijevi. Stihovi i note za četiri čuvena violinska koncerta svetu su predstavljeni 1725. godine, kao deo ciklusa od još osam dela, a njihov uspeh bio je munjevit i ogroman... „Nemačka je svetu dala četiri velika violinska koncerta. Najveći i najbeskompromisniji je Betovenov, Bramsov se takmiči s njim po ozbiljnosti; najbogatiji i najzavodljiviji je Bruhov, ali onaj sa najvećim sjajem, kao dragulj iz samog srca jeste Mendelsonov,” rekao je 1906. godine, na proslavi svog 75. rođendana jedan od najvećih violinskih virtuoza 19. veka, mađarski umetnik Jozef Joakim…- Autor i urednik emisije – Mirjana Blažić
Нема коментара:
Постави коментар