..
..
Две странице из 1973.
.
Фототипија ових страница, две од осам, начињена је ових дана. Скоро пола века након што су исписане. (крајем октобра 2018)
*
ништа нисам поправљао. онако како је забележено, у своје време. Прелиставао сам ту свеску, у коју сам често, скоро свакодневно, понешто бележио. Живот се губи смешно, неочекивано, фантастично, бесмислено, баш кад од њега очекујемо да учинимо нешто значајно.
Та реченица на крају те странице неспретно изречена, садржи извесну горку истину. Види се шта јој је био повод. Али могло је бити и нешто друго.
.
На овој другој фототипији, јунаци су врапци. Док сам читао тај рукопис, са прецртаним речима и реченицама, одједном сам зачуо глас наше покојне мајке Наталије.
"Вичу на ружно време, на ветар и снег..."
ЛеЗ
0016554
...
 | ||||||
| Могући наслов, невелике књиге, у којој би нашле места и друге ствари |
..
Нема коментара:
Постави коментар