(..............)
Више
од пола века је прошло без тих поплава, а онда дође поводањ Што долази једном у сто година, и од те године смрт поче да
плови Печком
долином на Хароновом чамцу, као у пролеће 1910. године.
Појавиле
су се праисконске змије, поред поскока и риђуша, у бучини. Започело
је преображење у синове и кћери земље,
Жена која је убила змију у летењу, (када је љоснула са
крова),
рече: Ја сам ћерка земље до њених крајњих граница,
Та змија
коју убих је сан који сањам дуже времена, који ме мучи.
Бојим
се да је дошло најгоре, и да умирем сваког дана.
Али,
прво се преобразио у сина земље Отац,
наш отац,
Устао
је са столице, усправио се, и око њега се у магновењу
обави
невидљива змија - која паралише у секунди.
Неколико
месеци касније, та змија од чије моћи Лека
нема, успавала је лепу и тужну жену, што је наслутила свој Неочекивани
преображај. Харонов чамац је пловио низ долину Печку
у сутон, претворену у пурпурно језеро, и превозио многе,
у правцу заласка.Пратиле су га сенке
крокодила големих гмизаваца, као у вртлозима Нила.
Гледао
сам, са нашег брда узвишеног, преображење божанског сокола у Бога.
Ја прворођени син, нашег оца преображеног.
Не
овим очима које сада имам. Јер тада нисам имао ове очи,
Ни главу.
Гледао сам ушима које сам имао на раменима.
Није
ми била одрубљена глава, не, али као да се повукла
Као
рогови пужа: Пусти, пужу, рогове! Видео сам белину
Процветалог
багрења. Које ме је подмлађивало, уздизало,
Изнад
мрачне поплављене долине, изнад високих
храстова
На којима
су ноћивали паунови, у друштву феникса,
И Божје
тле, где нису одсецане људске главе, већ само
Трње,
глог, да би престоница дивљих птичијих трешања
Пружила
мир на стазама којим понекад прође жена у
Црнини,
можда Света Петка? Не нека од суђаја...
(Пре неколико дана, после операције. Керај марта 2018.)
ЛеЗ
0014531
Нема коментара:
Постави коментар