Translate

Translate

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

среда, 21. децембар 2022.

ДА, ПОСТАЋЕМО СВОЈИ, СВУДА У ЕВРОПИ

ПОСТАЋЕМО ДЕСНИЧАРИ! Има пуно разлога за то!

* *


Младен Лазић

 

 

*   *


Послушајте обавезно до краја овај прилог!

Djokic Dejan

 

 



*   *

 


 

 ПРЕТПОСТАВЉАМ да се догодила извесна "хаварија" са  овим прилогом након што сам га  публиковао и препоручио...Видео сам да је је  тај  "инсајдерски недељни извешптај"  неког због нечег изнервирао, и додао му репове и облик који подсећа на - не цензуру него на болест и непоменика.

Ма колико покушавао да га избришем, да избришем, реп се регенерише и израста...

 

       Око 23 и кусур минута, 21.12.22.

 

*   *   *    *   *

 ================================

 ....... Prema izvorima CIA-e, ona je "deo švajcarske Savezne obaveštajne službe. Tokom godina se usavršavala u raznim vladinim ulogama, uključujući i to da je bila zamenica glavnog sekretara UN-a. Povezana je i sa ,,Octagon’’ grupom...njezin Twitter račun glasi: Mirjana Špoljarić @ICRCPresident...Budite oprezni s njom."


************************** 

Довде сам успео да обришем, тек јутрос, око пола осам, 22.12.2023.

колико сам могао да видим, изворни текст није блокиран; на немачком.

Зашто су преводу на српски прикачени "гуштерски" репићи, који се регенеришу неописивом брзином; сам ђаво и они који га љубе знате већ где, - довољно је оволико. 

********************************************


 ..........................

итд... 


PS. - У првом објављивању овог поста, било је 5-6 објава, преузетих махом са "Новости" ВК.

Међу којима и:


Vesna Radojlović

 од којега су "муке" започеле, синоћ, када сам га преузео и пренео, горе. Имате адресу, линк, па тамо можете погледати; претпостављам да није и неће бити обрисан....

      извор: https://vk.com/wall253938434?own=1&z=photo253938434_457240183%2Falbum253938434_00%2Frev

 

 

 

 

субота, 3. децембар 2022.

СРБИЈОМ УНАКРСТ

 

ИЗ НЕДОТЕРАНИХ ЗАБЕЛЕЖАКА




ПРУГА  ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса



Ова «железничка линија 45. упоредника» , пролази и кроз атар села Мишљеновца (у деветнаестом веку седишту три среза – великоградиштанског, голубачког и кучевског или Звишког), у коме сам се родио средином педесетих минулог, 20 века, која се тада, шесдесетих, завршавала у Кучеву, односно Мајданпеку, и која је за нас, сеоску децу из тога краја, била «директна веза» са светом, Европом и Русијом. Та пруга је ушла и у рукопис романа ШИФРА «ЈЕГУЉА» , који је десетак година «млађи» од мога детињства, можда ни толико? Тај рукопис » путује» ка српским или балканским, или европским и светским издавачима, као и возови том замишљеном пругом, замишљеном да заобиђе Аустрију и Мађарску, како кажу неки истраживачи. Скоро четрдесет година тај рукопис тражи издавача, али изгледа да куца на погрешна врата? Да, том пругом су из правца Кучева и Мајданпека теретни возови одвлачили шљунак, дрвену грађу и друге кабасте ствари, камен и креч, и драгоцене сировине, а вечерњи и јутари «локал (композицију путничког воза Београд-Кучево) вукла је огромна зифт црна локомотива. У многим кућама тога краја време се мерило проласком и хуктањем парне локомотиве!



Л

Као

"ЛОЗИНГЕР



"ЛОЗИНГЕР"- швајцарско друштво на изградњи пруге Пожаревац – Кучево. Пруга Пожаревац - Кучево најзад је завршена и свечано пуштена у саобраћај. Подробан извештај о томе донела је београдска Политика на шест великих стубаца: "НАЈЗАД је воз стигао у Кучево у коме су се слегле хиљаде људи из околних села. Госте је на станици поздравио председник Кучевске општине г. ФИЛИП ВУКОТИЋ лепим говором. Он је истакао важност отварања нове пруге и нарочито поздравио г. Драгишу Цветковића као претседника једне владе која треба да изведе консолидовање наших унутрашњих прилика и доведе до мира и задовољства у целој земљи. - После тога све званице одвезле су се у хотел "Златни рудник", у коме је Општина Кучевска приредила банкет за преко три стотине особа. За време банкета претседник општине г. Филип Вукотић наздравио је присутним високим гостима, напоменувши да Кучево за 100 година није имало овакву радост и овакву свечаност какву данас доживљује. - После њега говорили су народни посланик Среза звишког г. др Душан Пантић, г. Димитрије Мирковић, народни посланик среза голубачког и инжињер г. Фрајер у име предузећа које је завршило грађење ове пруге. - На крају је узео реч претседник владе г. Драгиша Цветковић који је говорио не само о значају пруге већ и о општим политичким питањима која у овом тренутку интересују нашу земљу. (....) - Крај говора г. Претседника владе био је поздрављен дуготрајним аплаузом и поклицима Њ. В. Кр. Вис. Кнезу Намеснику, Југославији, Претседнику владе г. Цветковићу и присутним г. г. министрима. - У 4 часа по подне специјални воз са свима званицама кренуо је из Кучева за Београд. Одмах за њим као и пре подне приликом доласка, кренуо је воз којим је неколико хиљада сељака из овог краја дошло данас да присуствује свечаностима у Кучеву. Тим возом уједно отворен је редован саобраћај између Београда, Пожаревца и Кучева."

Новинар "Политике" верно је пренео и атмосферу и речи изречене на банкету у хотелу "Златни рудник", коме сам присуствовао. Вратио сам се возом заједно са другим сељацима у Босиљковац.Шта је остало од речи и настојања г. Цветковића?

Пруга Пожаревац - Кучево.

Делимично онеспособљена, током лета 1941. године. Гвоздени мост на Пеку дигли су у ваздух ... они исти, који су прошлог лета ликвидирали и мога сина Вељка...Одвели су га, кад се враћао са Преображењског вашара кроз кукуруз. Због чега? Чиме је он нашкодио "револуционарима"? Или ма ком другом? Да су били сентиментални, не би га одвели тамо где му ни вране више кости не могу пронаћи. Сањам узнемирујуће снове.

Тумачења ме повлаче у суноврат. У сновима сам беспомоћан. Кад се пробудим, ноћу, чека ме јава зиме, 1943. године. Мени се у сну не привиђају златне палме, ни слон што пролази кроз иглене уши. Чему све ово, ово писање, њиме не могу повратити оно најдрагоценије и изгубљено... Ја често размишљам о овом ратном ужасу, па то и у својим сновима видим... (КПИ)

Та пруга би могла бити – заштитни знак, и „Заветина“, јер Србији, Европи, Русији и свету би добро дошао, верујем, један издавач, који би „покривао“ објављивање нових или старих уметничких дела насталих на „правцу“ «железничке линија 45. упоредника». Погледајте крајеве и градове, покрајине и државе, реке и села кроз које пролази ова пруга!

Али, не заборавите – тај сан још увек није остварен. Тај сан сањан пре више од осамдесет година, споро «путује» ка свом потпунијем обистињењу, као и рукопис Беле Тукадруза, у коме је та пруга делимично и описана. Колико ће још година или деценија бити потребно да «проради» «железничка линија 45. упоредника», у целини, од Бордоа-Лиона- до Одесе? И зашто се тако споро остварују неке визије? Зато што визионари нису бесмртни, и што њихове визије бивају заборављене?

Зашто пишем о свему овоме? Јесам ли ја неки неофицијелни председник српског Савета за визије? Не. Хоћу само да охрабрим и подсетим. Подстакнем. Googl ми је у суботу, 17.октобра ове године у 21: 16 ч. послао уобичајени месечни извештај, о посети локација „Заветина“ (које подупире), на светској мрежи, и број прегледа-укупног – „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ попео се на 14. 232. 485 прегледа! За неког ће то бити можда много, за друге мало, за мене, ако се осврнем уназад, барем једно десетак година – невероватно. Пре десет година, или пре само три-четири године, то је било немогуће, али ево, данас је могуће, остварило се. Број посета бројним локацијама „Заветина“ расте. Локације „Заветина“, не посећују само посетиоци из Србије, или само из бивших република СФРЈ, или само посетиоци из суседних балканских држава – „Заветине“ посећују посетиоци из целе Европе, Русије, Северне и Јужне Америке, Африке, Аустралије. Вероватно, највећи број посетилаца спада у оне који знају српски или хрватски језик, али има и не мали број посетилаца који посећују ове сајтове, или блогове, а да не знају српски или хрватски, јер сајтови су опремљени опцијом Googl преводиоца... Редовним посетиоцима „Заветина“ познато је да је у току „овидљавање“ публиковане грађе на локацијама „Сазвежђа З“, оличено на локацији „Прототип“ на коме се публикују сви „обрађени“ и нумерисани чланци или прилози (скоро 4000 прилога је „проинвентарисано“- трећина од укупно објављених прилога, међу којима доминирају, пре свега, ауторски прилози, осврти, поезија, уметнички радови, занимљиве и препоручене репортаже, тумачења, истраживачки, ненаметачки дух). Googl шаље месечне извештаје само о делу локација које подупире, не и о прилозима које подржава WordPress, где, иначе, „Заветине“ имају веома популарне и посећене локације („Златни Расуденац“, ЗАВЕТИНЕPress, Прототип, Ренесанса, Опало лишће, Васељенски лист, и др.) –тиме желим да скренем пажњу, да је посета локација „Заветина“ знатно већа од оне коју приказујемо месечним изводима из Googlове управне табле, и то се лако може проверити, сабрати, срачунати (јер свака локација „Заветина“ на WordPress-у има податак о укупној посећености на видљивом месту). Радећи на тзв. Прототипу ЕЗ, увиђам да је потиснута занимљива публикована грађа, по природи тих блогова или сајтова, да нови прилози потискују старе. Поготову на WordPress-у .

Јуче сам стигао до чланка: ЛеЗ 0003715 Данас више немам илузија : када је реч о оснивању и подизању "Комплекса СПАСОВО". - .... Избор, сваки избор, открива наше мане и врлине. Избор пријатеља, рецимо. Говорећи по савести, иако је избор неког нашег пријатеља био више него искрен и заснован на духовном сродству (пре свега), у њега је уграђена извесна неравноправност односа од почетка, и она се касније преносила као камата која се сваког дана увећава…
У  Мишљеновцу се зна ко је ко – тако сам мислио.
У Београду, или Вавилону, тек треба да се сазна.
Оно што ми се, после свега, највише допада у Београду, то је – она дуга и тужна улица Војводе Степе Степановића. Од почетка до краја.
Кумодраж је дивно место, и са положаја  где стоји биста Војводе, Београд се види као на длану…Град је скоро „појео“ село  (како рече једна жена из овог села).
Постоје два места на свету*, где бих  волео да оснујем Комплекс СПАСОВО : Мишљеновац или Кумодражу… .... // *  17- 20 година доцније, данас:  не два, него двеста двадесет и два места постоје где бих основао Комплекс Спасово: од  Мироч планине до Књажевца и Радана, правац север-југ!… https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/01/04/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BAНовибуСура%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%87-%D0%BE/

Кратак исечак из тога чланка биће публикован кроз десетак дана у новом броју НовибуСура (28. Октобра 2015). «Комплекс Спасово» о коме сањам деценијама, као уосталом и музеј «Заветина под ведрим небом, могао би бити основан крај ПРУГЕ  ~ „железничке линије 45. упоредника“: макар, када та пруга проради у целини? Можда ја нисам довољно снажно сањао, као ни моји пријатељи; можда дубље треба сањати, као занесењаци, или активни чланови Савета за визије? Можда тај Савет за визије треба и установити испод неког бреста крај споменуте Пруге? Не можда, него треба – што пре, и што даље од очију тзв. Јавности забављене ријалити загалупљивањем, одвраћањем...

У Београду, 19. Октобра 2015. М.Л.*

 ____

* Трагајући за рукописом прерађеног романа "АНЂУЈКА" наилазим на много тога. После седам година, то изгледа  као... поглед са обала Дунава код Нове Текије на Стару Текију под дубоким водама Дунава. Нисам стигао да упознам Стару Текију, која је за моју фамилију била део породичног мита.... (3. децембра 2022) 




четвртак, 1. децембар 2022.

Што ти трезан мисли, то ти пијан каже

 

Српске народне пословице и друге у обичај узете не лажу, не храмљу, као јего благородије Вук Стеф. Караџић  нису настале јуче већ вековима, миленијумима. Не сахрањују живе људе како би рекао посрбљени И. А. Оне су делимично сачувано древно искуство Срба, значи да их је било, највероватније, десетоструко више него што је сакупљено у последњим тренуцима.

Добар су подсетник за много тога, а и нека врста поучне лектире за недовољно искусне људе. Ко их површно прелистава, или их чита мислећи на друге ствари, џабе то чини...

 

У нашој фамилији (широј, и оној по очевој линији, и по мајчиној) било је доста оних зависних од шљивовице и пенушавог вина од беле и црне тамњанике, крањке и др. сорти). То је читава једна галерија, коју сам могао да разгледам бесплатно у време Слава, Заветина, свадби, крштења и давања "пола године" или "годину" (помане).

То су били догађаји на које су долазили гости не само из нашег села, него и чланови фамилија сродника из других околних села.

Између њих свих се највише издвајала "Бака Миразуша", која је поживела неких шесдесетак и кусур година, ситна сељанка, крхког раста, воденасто плавих очију, птицолика,коју су - како се причало удали за за момка који јој се није свиђао, него су то "удесиле" њена и момкова мајка, прије, које су такође (дугогодишње удовице) волеле да попију мало више, па и да се напију; али су тада одлазиле и спавале, и држаале језик за зубима.

"Баба Миразуша" је била друкчија од њих; повлашћена у неку руку - могла је да пије до миле воље, ако уграби у правом тренутку кључ од подрума са пићем од "кључарице" - своје строге свекрве.

Било је дана када се није трезнила. А негде крајем лета скоро сваке године, била је пијана по месец-два дана, и читава је кућа лудела због тога;затварала подрум са пићем, магазе са димљеним месом, чаброве са сиром, јер је "Баба Миразуша" знала да уграби што дохвати из магаза и то понесе и трампи за "полоку ракије"- Ту полоку је крила у некој врсти унутрашњег џепа кецеље; уствари, брзо би је попила, пиће би је оборило у јарак поред пута; и онда чим би неко дошао на капију и јавио да она лежи непомична негде крај пута, неко од укућана, најчешће муж или син, псујући, кренули би са колицама, утоварили је као џак, и довезли, унели у кућу и сместили у кревет...

Дуга би то била прича, ако бих ишао у детаље. Јер дешавало се да су чланови "Миразуше" после свега били опрезнији и држали под кључем све што би она могла да зграби и однети да размени за чашу или полоку брље! И тако је она онда, крећући се некако несигурно, ишла од куће до куће рођака;гледала да измоли макар чашицу ракије, или, ако су само деца у кући, а старији на послу, молила их да јој напуне ону пивску флашу од зеленог стакла под кецељом; обећавајући да ће вечно чувати тајну, да их неће однети. Тако се и мени догодило, десило; успела је да ме убеди да јој напуним ону њену полоку; коју је згравила, завукла у онај унутрашњи џеп кецеље и брзо одшепесала изван наше авлије! Зачудио сам се - како се у тренутку изменила, претворила у неко непознато биће. Била је, да скратим, двојна, тројна... Деловало је да је сасвим искрена када је пијана; а када се отрезни, то је била сасвим друга жена, налик на црну чавку, на дугорепу свраку... 

Молећи за полоку ракије свашта је говорила, такве ствари и истине о којима су наши родитељи причали понекад, кад је и пред њима причала оно што не приличи жени у њеним годинама, а што је могло бити истина....

Да, било је доста истине што је пијана причала о мужу, свекрви, својој мајци, и онима са којима се иако је стара "курва ноћу", итд.

"Шта она има да тражи са тим ожењеним људима у њеним годинама? И шта они има да траже од ње по ноћи?Доћиће јој главе!" 

Што се, на жалост, и догодило баш оне године пред мој полазак у основну школу.

Рано сам дошао у додир са тим случајевима пијанства у широј фамилији, али нисам довољно себи утувио у главу да треба да се клоним - пијанаца. Јер било их је, као и у другим фамилијама, не мали број.

Као да сам заборавио истину пословице у горњем наслову. Као да сам прелазио преко тога у животу, што ме је на крају - коштало...

 1. децембар 2022.

 

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

"Сазвежђе З"