СРОДНЕ ВЕСТИ

          ВАЉДА од кад је света, или боље речено, од кад су се појединци издвојили као владари, о њима круже разне приче и оговарања. Дворским интригама и сплеткама народ се вековима наслађивао, те је вероватно тако настала она и народна пословица "заклела се земља рају", или бајка "У цара Трајана козје уши". Та човекова карактеристика нарочито је нашла погодно тло код нас Срба. У новије доба, последњих век-два, причало се све и свашта, од Крађорђа до актуелних истакнутих политичара... нико није био поштеђен. Ни Обреновићи (о њиховим аферама могла би и књига да се напише), па чак ни велики син народа и народности друг Јосип Броз (љубавне везе са једном оперском певачицом и сестрама масеркама). Наравно, ни Карађорђеви наследници нису били изузети. За краља Александра Карађорђевћа се причало да је сазидао вилу једној лепотици у Лисичјем потоку, одмах испод Белог двора, да би му била "при руци". Београдском чаршијом брујала је прича о страсној љубавној вези краљице Марије и једног ађутанта Словенца. 
          ЦИНИЧНИ Милош Црњански, бележи у "Ембахадама" да би неки српски министри и дипломате, за оно што су причали о краљици, добили нож у стомак од увређеног сина "да је била мајка неког носача, а не краља". Међутим, има и једна краљевска породична тајна коју нико никад није оспорио и која је била једна од ретких у династији Карађорђевић која није скандалозно откривена у јавности. За њу су, по свему судећи, знале само особе најоданије двору и круни.
          О овој тајни први је проговорио краљевић Томислав Карађорђевић у мају 1994. године. Испричао је да је на Опленац стигла његова сестра, ванбрачна ћерка краља Александра. Било је то у канцеларији Миладина Гавриловића, директора "Задужбине краља Петра Првог". Поред домаћина, сведоци краљевићеве потребе да обзнани грех сваог оца из младалачких дана били су Миле Кордић, у то време директор и главни и одговорни уредник "Политике експрес", Драгољуб Јанојлић, дописник тог листа из Смедеревске Паланке, фото-репортер Раде Бошњак и аутор овог текста.
          Томислав се управо вратио из Сједињених Америчких Држава и Канаде. Био је видно уморан од пута, још се није аклиматизовао на средњоевропско време, а био је и врло нерасположен. Дуго је причао о сусретима с нашим исељеницима, о њиховој носталгији и тешком животу у далеком свету. Мучило га је сазнање да већина нашег народа на том "силиконском" континенту има финансијских проблема.
          Краљевић Томислав са сестром Јеленом на Опленцу
          У једном тренутку споменуо је како је о томе разговарао и са својом сестром. Неко од присутних га је упитао да ли је то принцеза Јелисавета дошла на Опленац. Томислав се, онако како је то само он умео, загонетно насмешио и мирно рекао: "Не, разговарао сам с мојом сестром Јеленом Јужениди. Она је ванбрачна ћерка мог оца краља Александра".
          Док је изговарао ове речи, пажљиво је осматрао наша запрепашћена лица. Његово расположење намах се поправило када је почео да прича о сестри. Било је јасно да је одабрао овај тренутак да открије дуго чувану породичну тајну:
          - Да имам сестру по оцу, сазнао сам за време Другог светског рата. За то женско дете знала је и моја мајка. Она је сазнала од оца, али нама ништа није говорила о томе. Уопште, о томе се међу нама није говорило. То је знала само неколицина очевих најближих пријатеља. Кнез Павле је био најупућенији у ту породичну тајну. Он је неке детаље из те животне епизоде краља Александра испричао мом старијем брату Петру - говорио је краљевић Томислав.
          КРАЉ Александар и Јеленина мајка Шарлот Котијар упознали су се уочи Првог светског рата у Паризу. Она је била из Бретање и, због породичне традиције, пошто су јој отац и деда били лекари, студирала је медицину на Сорбони. Најпре је упознала кнеза Павла, а онда ју је он представио српском престолонаследнику. Наводно је ово била љубав на први поглед, али државничке обавезе будућег краља и ратни добоши који су тутњали Европом раздвојили су ово двоје младих.
          Судбина је хтела да Шарлот Котијар по завршетку рата стигне у Србију као лекар у мисији Међународног Црвеног крста. Нови сусрет младог регента и лепе Бретањке био је неизбежан и поново је распламсао притајена осећања.
          Последњег дана 1920. године, у једној од одаја америчког конзулата, рођена је ћерка Јелена. На крштењу је добила име Зорка, по Александровој баби, ћерки црногорског краља Николе.
          Краљ Александар бринуо је о Јелени и њеној мајци како то доликује једном краљу, све до трагичног краја у Марсељу 1934. године. Од тада је бригу о њима преузео принц Павле. И краљица Марија, која је знала за ову предбрачну авантуру свог супруга, редовно је Јелени слала рођенданске поклоне све до 1940. године, до немачке окупације Француске.
          Краљ је желео да има ћерку
          Остао је забележен одговор принца Томислава на питање како је та веза могла да опстане поред Николе Пашића и осталих радикалских аждаја:
          - Кад год сам размишљао о овоме, питао сам се како је могла да опстане поред ондашњег београдског дворског окружења. Одговор сам добио много година касније, од неких очевих пријатеља. Када је завршен Први светски рат, Александар је већ имао тридесет година. Шапутало се о његовој "мушкој неспособности": још као младић, боловао је од запаљења једног тестиса. Дуго је био лечен, а после преласка Албаније 1915. године стање му се погоршало, па је морао да се оперише. Никола Пашић, председник владе, бринуо је да се због ове бољке не прекине династија. Због тога је политичарима одговарало да провере да ли будући краљ може да има децу - подсећао је принц Томислав.
          КОБНЕ 1934. године протоколом је било предвиђено да краљ један дан проведе с ћерком Јеленом.
          - Сестра ће ми доцније причати како су она и њена мајка биле у шоку када су чуле шта се десило у Марсељу - испричаће принц Томислав.
          Када је Томислав, шездесетих година прошлог века, боравио у Хиландару, господин Ђорђе С. Рош дискретно га је подсетио на сестру Јелену. Принц је преломио. Рекао је себи: "Она је моја сестра и ту нема шта да се крије!" И тада се јавио телефоном. Био је то њихов први контакт: "Био је тако присан као да смо стари знанци. Убрзо смо се и видели. Била је мој гост у Енглеској, неколико месеци. Затим је била на вечању моје ћерке Катарине."
          Једном приликом принц Томислав је хтео да је изненади и ненајављен је посети у Атини. На улазу у зграду пресрео га је портир и одмах рекао: "Ви мора да сте брат госпође Јелене Јужениди!"
          Јелена је остала те године на Опленцу пуне две седмице. Нажалост, умрла је 19. јануара 1998. године. А њена мајка Шарлот Котијар преминула је четрдест и пет година раније, далеке 1953. године.
          И раније је долазила у Тополу, кришом, да у крипти Цркве Светог Ђорђа запали свећу на очевом гробу. Иначе, њен муж је био министар спољних послова Грчке.
          Краљица Марија је знала за ванбрачну ћерку
          ГОРЊА ТОПОНИЦА
          СУДБИНА се, по свему судећи, поиграла и са Александровим рођеним братом Ђорђем, првобитним престолонаследником, који је под притиском политичара морао да уступи престо брату, који такође имао ванбрачну ћерку. Наиме, после смрти Краља Петра I прво му је забрањен улаз у двор 1922. године, а после монтираних лекарских извештаја о његовој неурачунљивости био је изолован на Бељу (1925/26), а потом у специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници код Ниша.
          Др Бранислав Глигоријевић, радећи на тротомној монографији "Краљ Александар Карађорђевић", наишао је на неке доказе о ванбрачној ћерки Ђорђа Карађорђевића и о томе је написао:
          - Према прилозима за утврђивање идентитета Еве (Милеве) Алмаши-Илић, рођене 1926. или 1928. године у Сенти, које ми је дао да прегледам Ђорђе Митровић, кустос Музеја Србије, она би могла бити ванбрачна кћи принца Ђорђа. Њена мајка Катарина Шаркањи у време зачећа налазила се, вероватно, на раду у Топоници, где је Ђорђе тада био на лечењу. Међутим, ни мајка, ни Ђорђе, који је посећивао после рата, нису открили ко је њен отац, а Ева је то сазнала после њихове смрти, откривањем неких докумената, и на основу њих је полагала право и тражила да се утврди да је њен отац Ђорђе Карађорђевић - писао је др Глигоријевић.