Глава 8
Реченица : Зашто се сусретати са људима
И обнављати старе везе? Поново ми се намеће
Затреперио је предео из детињства
Преливен уљем као грах. Осетио сам укус
једног ручка Усред стрњике под трешњом,
чије је увијено Румено лишће посуо неки сиви
јулски прах. Поглед с висине брегова у
даљину у долину
Спарно поље, титрава железничка пруга,
Титрава железничка станица.
Горуни начичкани скакавцима што се
надмећу И као да подстичу косце и мобу на
дуел...
Глава 9
 |
| Песник Бела Тукадруз овог лета (2015, Библиотека у Параћину) |
Испречила се кућа блиске жене као непрелазна
река Положајем, балконом са расцветаним
мушкатлима И затвореним улазним вратима.
Дрвеће ме погледало с чуђењем као јуродивог
Који прича сам са собом кад се зауставих
пред балконом. Склонио сам се у хлад
дугих трепавица...
Јесте, ствари су се временом искомпликовале,
замрсиле, али треба их одмрсити
с а д а ! Привидан је - уверен сам - мир
околни Приврженост извесним стварима и
пределима Лучи равнодушност за све друго,
остало. Подрхтавају сенке на чаршавима
столним...
Глава 10
Јесам ли ли у стању да успоставим
Редослед? Да препознам? Да се не прекине
нит? Да сачувам бит?
Сто за којим смо ручали,
Плажа на којој смо се купали,
Постаја на којој си последњи пут
Узвикнула моје име, Лепотице.
Вожња шинобусом, тунели;
Па онда залазак, беле куће низ реку.
Мој поглед замишљени што те
Прогонио, можда? Вин.
Брегови, дрвеће, куће - што су
Запловили као сплавови
У вечерњу маглу и недођин...
Нема коментара:
Постави коментар