ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса
Ова «железничка линија 45. упоредника» , пролази и кроз атар села Мишљеновца (у деветнаестом веку седишту три среза – великоградиштанског, голубачког и кучевског или Звишког), у коме сам се родио средином педесетих минулог, 20 века, која се тада, шесдесетих, завршавала у Кучеву, односно Мајданпеку, и која је за нас, сеоску децу из тога краја, била «директна веза» са светом, Европом и Русијом. Та пруга је ушла и у рукопис романа ШИФРА «ЈЕГУЉА» , који је десетак година «млађи» од мога детињства, можда ни толико? Тај рукопис » путује» ка српским или балканским, или европским и светским издавачима, као и возови том замишљеном пругом, замишљеном да заобиђе Аустрију и Мађарску, како кажу неки истраживачи. Скоро четрдесет година тај рукопис тражи издавача, али изгледа да куца на погрешна врата? Да, том пругом су из правца Кучева и Мајданпека теретни возови одвлачили шљунак, дрвену грађу и друге кабасте ствари, камен и креч, и драгоцене сировине, а вечерњи и јутари «локал (композицију путничког воза Београд-Кучево) вукла је огромна зифт црна локомотива. У многим кућама тога краја време се мерило проласком и хуктањем парне локомотиве!
Л
Као
"ЛОЗИНГЕР“
"ЛОЗИНГЕР"- швајцарско друштво на изградњи пруге Пожаревац – Кучево. Пруга Пожаревац - Кучево најзад је завршена и свечано пуштена у саобраћај. Подробан извештај о томе донела је београдска Политика на шест великих стубаца: "НАЈЗАД је воз стигао у Кучево у коме су се слегле хиљаде људи из околних села. Госте је на станици поздравио председник Кучевске општине г. ФИЛИП ВУКОТИЋ лепим говором. Он је истакао важност отварања нове пруге и нарочито поздравио г. Драгишу Цветковића као претседника једне владе која треба да изведе консолидовање наших унутрашњих прилика и доведе до мира и задовољства у целој земљи. - После тога све званице одвезле су се у хотел "Златни рудник", у коме је Општина Кучевска приредила банкет за преко три стотине особа. За време банкета претседник општине г. Филип Вукотић наздравио је присутним високим гостима, напоменувши да Кучево за 100 година није имало овакву радост и овакву свечаност какву данас доживљује. - После њега говорили су народни посланик Среза звишког г. др Душан Пантић, г. Димитрије Мирковић, народни посланик среза голубачког и инжињер г. Фрајер у име предузећа које је завршило грађење ове пруге. - На крају је узео реч претседник владе г. Драгиша Цветковић који је говорио не само о значају пруге већ и о општим политичким питањима која у овом тренутку интересују нашу земљу. (....) - Крај говора г. Претседника владе био је поздрављен дуготрајним аплаузом и поклицима Њ. В. Кр. Вис. Кнезу Намеснику, Југославији, Претседнику владе г. Цветковићу и присутним г. г. министрима. - У 4 часа по подне специјални воз са свима званицама кренуо је из Кучева за Београд. Одмах за њим као и пре подне приликом доласка, кренуо је воз којим је неколико хиљада сељака из овог краја дошло данас да присуствује свечаностима у Кучеву. Тим возом уједно отворен је редован саобраћај између Београда, Пожаревца и Кучева."
Новинар "Политике" верно је пренео и атмосферу и речи изречене на банкету у хотелу "Златни рудник", коме сам присуствовао. Вратио сам се возом заједно са другим сељацима у Босиљковац.Шта је остало од речи и настојања г. Цветковића?
Пруга Пожаревац - Кучево.
Делимично онеспособљена, током лета 1941. године. Гвоздени мост на Пеку дигли су у ваздух ... они исти, који су прошлог лета ликвидирали и мога сина Вељка...Одвели су га, кад се враћао са Преображењског вашара кроз кукуруз. Због чега? Чиме је он нашкодио "револуционарима"? Или ма ком другом? Да су били сентиментални, не би га одвели тамо где му ни вране више кости не могу пронаћи. Сањам узнемирујуће снове.
Тумачења ме повлаче у суноврат. У сновима сам беспомоћан. Кад се пробудим, ноћу, чека ме јава зиме, 1943. године. Мени се у сну не привиђају златне палме, ни слон што пролази кроз иглене уши. Чему све ово, ово писање, њиме не могу повратити оно најдрагоценије и изгубљено... Ја често размишљам о овом ратном ужасу, па то и у својим сновима видим... (КПИ)
Та пруга би могла бити – заштитни знак, и „Заветина“, јер Србији, Европи, Русији и свету би добро дошао, верујем, један издавач, који би „покривао“ објављивање нових или старих уметничких дела насталих на „правцу“ «железничке линија 45. упоредника». Погледајте крајеве и градове, покрајине и државе, реке и села кроз које пролази ова пруга!
Али, не заборавите – тај сан још увек није остварен. Тај сан сањан пре више од осамдесет година, споро «путује» ка свом потпунијем обистињењу, као и рукопис Беле Тукадруза, у коме је та пруга делимично и описана. Колико ће још година или деценија бити потребно да «проради» “ «железничка линија 45. упоредника», у целини, од Бордоа-Лиона- до Одесе? И зашто се тако споро остварују неке визије? Зато што визионари нису бесмртни, и што њихове визије бивају заборављене?
Зашто пишем о свему овоме? Јесам ли ја неки неофицијелни председник српског Савета за визије? Не. Хоћу само да охрабрим и подсетим. Подстакнем. Googl ми је у суботу, 17.октобра ове године у 21: 16 ч. послао уобичајени месечни извештај, о посети локација „Заветина“ (које подупире), на светској мрежи, и број прегледа-укупног – „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ попео се на 14. 232. 485 прегледа! За неког ће то бити можда много, за друге мало, за мене, ако се осврнем уназад, барем једно десетак година – невероватно. Пре десет година, или пре само три-четири године, то је било немогуће, али ево, данас је могуће, остварило се. Број посета бројним локацијама „Заветина“ расте. Локације „Заветина“, не посећују само посетиоци из Србије, или само из бивших република СФРЈ, или само посетиоци из суседних балканских држава – „Заветине“ посећују посетиоци из целе Европе, Русије, Северне и Јужне Америке, Африке, Аустралије. Вероватно, највећи број посетилаца спада у оне који знају српски или хрватски језик, али има и не мали број посетилаца који посећују ове сајтове, или блогове, а да не знају српски или хрватски, јер сајтови су опремљени опцијом Googl преводиоца... Редовним посетиоцима „Заветина“ познато је да је у току „овидљавање“ публиковане грађе на локацијама „Сазвежђа З“, оличено на локацији „Прототип“ на коме се публикују сви „обрађени“ и нумерисани чланци или прилози (скоро 4000 прилога је „проинвентарисано“- трећина од укупно објављених прилога, међу којима доминирају, пре свега, ауторски прилози, осврти, поезија, уметнички радови, занимљиве и препоручене репортаже, тумачења, истраживачки, ненаметачки дух). Googl шаље месечне извештаје само о делу локација које подупире, не и о прилозима које подржава WordPress, где, иначе, „Заветине“ имају веома популарне и посећене локације („Златни Расуденац“, ЗАВЕТИНЕPress, Прототип, Ренесанса, Опало лишће, Васељенски лист, и др.) –тиме желим да скренем пажњу, да је посета локација „Заветина“ знатно већа од оне коју приказујемо месечним изводима из Googlове управне табле, и то се лако може проверити, сабрати, срачунати (јер свака локација „Заветина“ на WordPress-у има податак о укупној посећености на видљивом месту). Радећи на тзв. Прототипу ЕЗ, увиђам да је потиснута занимљива публикована грађа, по природи тих блогова или сајтова, да нови прилози потискују старе. Поготову на WordPress-у .
Јуче сам стигао до чланка: ЛеЗ 0003715 Данас више немам илузија : када је реч о оснивању и подизању "Комплекса СПАСОВО". - .... Избор, сваки избор, открива наше мане и врлине. Избор пријатеља, рецимо. Говорећи по савести, иако је избор неког нашег пријатеља био више него искрен и заснован на духовном сродству (пре свега), у њега је уграђена извесна неравноправност односа од почетка, и она се касније преносила као камата која се сваког дана увећава…
У Мишљеновцу се зна ко је ко – тако сам мислио.
У Београду, или Вавилону, тек треба да се сазна.
Оно што ми се, после свега, највише допада у Београду, то је – она дуга и тужна улица Војводе Степе Степановића. Од почетка до краја.
Кумодраж је дивно место, и са положаја где стоји биста Војводе, Београд се види као на длану…Град је скоро „појео“ село (како рече једна жена из овог села).
Постоје два места на свету*, где бих волео да оснујем Комплекс СПАСОВО : Мишљеновац или Кумодражу… .... // * 17- 20 година доцније, данас: не два, него двеста двадесет и два места постоје где бих основао Комплекс Спасово: од Мироч планине до Књажевца и Радана, правац север-југ!… https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/01/04/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BAНовибуСура%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%87-%D0%BE/Кратак исечак из тога чланка биће публикован кроз десетак дана у новом броју НовибуСура (28. Октобра 2015). «Комплекс Спасово» о коме сањам деценијама, као уосталом и музеј «Заветина под ведрим небом, могао би бити основан крај ПРУГЕ ~ „железничке линије 45. упоредника“: макар, када та пруга проради у целини? Можда ја нисам довољно снажно сањао, као ни моји пријатељи; можда дубље треба сањати, као занесењаци, или активни чланови Савета за визије? Можда тај Савет за визије треба и установити испод неког бреста крај споменуте Пруге? Не можда, него треба – што пре, и што даље од очију тзв. Јавности забављене ријалити загалупљивањем, одвраћањем...
У Београду, 19. Октобра 2015. М.Л.*
____
* Трагајући за рукописом прерађеног романа "АНЂУЈКА" наилазим на много тога. После седам година, то изгледа као... поглед са обала Дунава код Нове Текије на Стару Текију под дубоким водама Дунава. Нисам стигао да упознам Стару Текију, која је за моју фамилију била део породичног мита.... (3. децембра 2022)
Нема коментара:
Постави коментар