Translate

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

четвртак, 1. децембар 2022.

Што ти трезан мисли, то ти пијан каже

 

Српске народне пословице и друге у обичај узете не лажу, не храмљу, као јего благородије Вук Стеф. Караџић  нису настале јуче већ вековима, миленијумима. Не сахрањују живе људе како би рекао посрбљени И. А. Оне су делимично сачувано древно искуство Срба, значи да их је било, највероватније, десетоструко више него што је сакупљено у последњим тренуцима.

Добар су подсетник за много тога, а и нека врста поучне лектире за недовољно искусне људе. Ко их површно прелистава, или их чита мислећи на друге ствари, џабе то чини...

 

У нашој фамилији (широј, и оној по очевој линији, и по мајчиној) било је доста оних зависних од шљивовице и пенушавог вина од беле и црне тамњанике, крањке и др. сорти). То је читава једна галерија, коју сам могао да разгледам бесплатно у време Слава, Заветина, свадби, крштења и давања "пола године" или "годину" (помане).

То су били догађаји на које су долазили гости не само из нашег села, него и чланови фамилија сродника из других околних села.

Између њих свих се највише издвајала "Бака Миразуша", која је поживела неких шесдесетак и кусур година, ситна сељанка, крхког раста, воденасто плавих очију, птицолика,коју су - како се причало удали за за момка који јој се није свиђао, него су то "удесиле" њена и момкова мајка, прије, које су такође (дугогодишње удовице) волеле да попију мало више, па и да се напију; али су тада одлазиле и спавале, и држаале језик за зубима.

"Баба Миразуша" је била друкчија од њих; повлашћена у неку руку - могла је да пије до миле воље, ако уграби у правом тренутку кључ од подрума са пићем од "кључарице" - своје строге свекрве.

Било је дана када се није трезнила. А негде крајем лета скоро сваке године, била је пијана по месец-два дана, и читава је кућа лудела због тога;затварала подрум са пићем, магазе са димљеним месом, чаброве са сиром, јер је "Баба Миразуша" знала да уграби што дохвати из магаза и то понесе и трампи за "полоку ракије"- Ту полоку је крила у некој врсти унутрашњег џепа кецеље; уствари, брзо би је попила, пиће би је оборило у јарак поред пута; и онда чим би неко дошао на капију и јавио да она лежи непомична негде крај пута, неко од укућана, најчешће муж или син, псујући, кренули би са колицама, утоварили је као џак, и довезли, унели у кућу и сместили у кревет...

Дуга би то била прича, ако бих ишао у детаље. Јер дешавало се да су чланови "Миразуше" после свега били опрезнији и држали под кључем све што би она могла да зграби и однети да размени за чашу или полоку брље! И тако је она онда, крећући се некако несигурно, ишла од куће до куће рођака;гледала да измоли макар чашицу ракије, или, ако су само деца у кући, а старији на послу, молила их да јој напуне ону пивску флашу од зеленог стакла под кецељом; обећавајући да ће вечно чувати тајну, да их неће однети. Тако се и мени догодило, десило; успела је да ме убеди да јој напуним ону њену полоку; коју је згравила, завукла у онај унутрашњи џеп кецеље и брзо одшепесала изван наше авлије! Зачудио сам се - како се у тренутку изменила, претворила у неко непознато биће. Била је, да скратим, двојна, тројна... Деловало је да је сасвим искрена када је пијана; а када се отрезни, то је била сасвим друга жена, налик на црну чавку, на дугорепу свраку... 

Молећи за полоку ракије свашта је говорила, такве ствари и истине о којима су наши родитељи причали понекад, кад је и пред њима причала оно што не приличи жени у њеним годинама, а што је могло бити истина....

Да, било је доста истине што је пијана причала о мужу, свекрви, својој мајци, и онима са којима се иако је стара "курва ноћу", итд.

"Шта она има да тражи са тим ожењеним људима у њеним годинама? И шта они има да траже од ње по ноћи?Доћиће јој главе!" 

Што се, на жалост, и догодило баш оне године пред мој полазак у основну школу.

Рано сам дошао у додир са тим случајевима пијанства у широј фамилији, али нисам довољно себи утувио у главу да треба да се клоним - пијанаца. Јер било их је, као и у другим фамилијама, не мали број.

Као да сам заборавио истину пословице у горњем наслову. Као да сам прелазио преко тога у животу, што ме је на крају - коштало...

 1. децембар 2022.

 

Нема коментара:

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

"Сазвежђе З"